Salesforce – jer treba učiti od najboljih
Kompanija koja se zove „prodajna sila”, u bukvalnom prevodu, na prvi pogled može da deluje kao mešavina Dvajta iz „The Office-a” i Dart Vejdera (što je prilično problematična kombinacija). Fora je u tome što bi takav zaključak bio pogrešan, jer se ona visoko kotira u koordinatnom sistemu mentalnog zdravlja kompanije. Da vidimo o čemu se radi.
Emocionalna stabilnost kao „dobar dan”
Ako bismo uzeli da izlistamo najpoželjnije osobine jednog poslodavca, Salesforce bi ispunio sve stavke na toj listi. U ovoj kompaniji neguje se atmosfera poverenja i podrške. Fokus je na dobrobiti zaposlenih, koji imaju pristup mnogim korisnim stvarima, poput programa za bolje mentalno zdravlje i blagostanje (takozvani „wellness”). Ovde stvarno možeš da uzmeš slobodan dan da se posvetiš svom mentalnom zdravlju.
U Salesforce-u su svesni da nema emocionalne stabilnosti bez doživljaja svih zaposlenih da su bitni, pa se posebno pazi na inkluziju i uklanjanje bilo čega što može da prismrdi na diskriminaciju.
Kad je reč o komunikaciji, rukovodstvo svojim primerom pazi da informacije teku transparentno, i da o svemu može i treba da se priča. Redovni formalni i neformalni sastanci, obaveštavanje zaposlenih o onome što se dešava unutar kompanije i politika otvorenih vrata su nešto što im je, što-s’-kaže, „kao dobar dan”.
Podjednako se vodi računa o razvoju zaposlenih, kao i o ravnoteži između njihovog posla i privatnog života. Možeš da se obrazuješ, učiš i razvijaš do mile volje, kroz treninge i mentorstva, a opet i da biraš hoćeš li da radiš od kuće. Radno vreme je fleksibilno, a razlozi zašto možeš da odustvuješ sa posla velikodušni i ne svode se samo na stvari koje definiše ugovor o radu. Strava, zar ne?
Ljudi u centru svega
Kada je reč o kreativnosti, osnovna pokretačka sila Salesforce-a je saradnja, kako ljudi unutar jednog tima, tako i između različitih timova i odeljenja. Na ovaj način razmenjuju se nove ideje, što doprinosi drugoj pokretačkoj sili ove kompanije – inovativnosti.
Kroz igru, odnosno hakatone i različita takmičenja, ljudi se podstiču na osmišljavanje i dizajniranje kreativnih rešenja koja će biti primenljiva u stvarnom svetu. Učenje i razvoj se stalno podstiču, a zaposleni imaju skoro pa neograničen pristup resursima koji su im za to potrebni.
Fokus na ljude ne odnosi se samo na one iznutra, to jest na zaposlene, već i na klijente. Razumevanje njihove perspektive i rešavanje njihovih stvarnih problema podstiče zaposlene da smišljanju rešenja koja će biti inovativna, i tako se krug – u čijem je centru čovek – zatvara.
Svoju organizacionu kulturu Salesforce naziva „Ohana”, što na havajskom znači porodica. To je dobar test za sve nas, jer ako ti je prva asocijacija na to ono kad „lideri” koriste tu reč da istaknu kako „smo svi jedna velika porodica”, onda smo definitivno (pre)više izloženi onim kompanijama čija bi kultura trebalo da uzme „mental health day(s) off”.
