Blackberry – skupa lekcija iz zadrtosti
Početkom ovog milenijuma nije bilo šanse da te neko, u svetu biznisa, shvati ozbiljno ako nemaš Blackberry.
U vreme kad smo još koristili CD-ove, ideja da sa uređaja koji ti stane na dlan možeš da odgovaraš na mejlove, i to sve sa QWERTY tastature, postala je ludački popularna među poslovnim ljudima i nezaobilazni deo imidža biznismena.
Blackberry je u to vreme, oko 2007. godine, bio slika i prilika mobilne komunikacije za poslovnjake, sa udelom na američkom tržištu od 50% i globalnih 20%.
Šta je moglo da pođe po zlu?
„Ne može nam niko ništa” nije dobra politika
Iste godine (2007) pojavljuje se prvi iPhone, koji takođe obećava revoluciju, uvodeći tačskrin i aplikacije.
Godinu dana kasnije, Google lansira svoj operativni sistem Android i slobodno možemo reći da je ostalo istorija, ista ona koju živimo i danas.
Blackberry je u početku posmatrao ovu bitku sa svog trona, u fazonu „Tvrdim, nepobediv sam”. Na krilima svog uspeha i basnoslovnog tržišnog udela, odbili su da uđu u arenu.
Mislili su da samo treba da se drže onoga što ih je pozicioniralo, a to su tradicionalna tastatura i prepoznatljiv operativni sistem, i proći će frka koju su započeli Apple i Google.
Kad se videlo da je đavo odneo šalu, čemu je inače prilično sklon, Blackberry je pokušao da se uključi se u tržišnu frku i trku, ali prekasno.
Onda su 2019. preorijentisali svoj fokus sa pametnih uređaja na softverska rešenja i usluge u oblasti sajber bezbednosti i dan-danas su u tom biznisu, što ipak govori o kreativnosti i rezilijentnosti ovog brenda.
Lekcija i o emocionalnoj (ne)stabilnosti
U doba kad je bio na lovorikama, Blackberry je bio kompanija koja je – kao i veliki broj tehnoloških kompanija u fazi brzog rasta – imao kulturu koja je podrazumevala da se puno radi, bez obraćanja puno pažnje na radno vreme.
Pred zaposlene su stavljana visoka očekivanja, a cela atmosfera bila je nalik na košnicu. Dakle, ništa mentalno zdravlje, ništa emocionalna stabilnost.
Kada je postalo jasno da dobrano kaskaju za konkurencijom, dakle neka 2012. i 2013. godina, kriza je uzela zamah, a manifestovala se kroz česte promene rukovodstva, masovne otkaze i restrukturiranja koja su najčešće bila ništa više od presipanja iz šupljeg u prazno.
Stres i nestabilnost bili su svakodnevnica i naravno da su vodili niskoj motivaciji i još nižem zadovoljstvu.
Danas je situacija drugačija, pošto je Blackberry ipak našao svoje mesto pod suncem, ostavivši istoriju tamo gde joj je mesto i fokusirajući se na sadašnjost i budućnost.
Sada je ova kompanija stabilna, a kultura joj je mnogo usmerenija na ljude.
Eto jednog trenda koji nije propustio, što je sigurno veliki deo razloga zašto i, pored epskog neuspeha, još uvek postoji. I to još dobija nagrade za najboljeg poslodavca.
Zato – na kraju – bravo, Blackberry, na postavljanju prioriteta, respekt!
